Pisma za nju (9) Ako ti jave - umro sam

Ako ti jave: umro sam,a bio sam ti drag,
onda ce u tebi odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.Na usni pepeljast trag.

Da li si ponekad mislila sta znaci ziveti?
Ako ti jave: umro sam evo sta ce biti.
Hiljade sarenih iskri leprsace mi kroz oko

I zemlja ce me sakriti. I korov
ce me sakriti.A ja cu za to vreme
leteti visoko...Visoko.

Zar mislis da moja ruka,koleno,
ili dusa moja moze sutra biti koren
breze...ili mozda trava?
Ako ti jave: umro sam,

ne veruj to ne umem.

Na ovu zamlju sam svratio da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto...
nesto kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzna,toliko mi je stalo da
ostanem u tebi budalast i cudno drag.

Nocu,kad gledas u nebo,i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim kad vidis
neku kometu da nebo zarumeni,
upamti: To ja jos uvek zaljubljen letim i zivim.

Pisma za nju (8) (Poslednje pismo)

Čekanje

Čekao sam te.

U klonulim obrisima,
u nejasnim oblicima oblaka.
U obnažnenoj svesti.
U neobuzdanim ćoškovima kruga.

Čekao sam te.

U uzdahu dok sam
ti smišljao ime.
U mahnitim trenucima kada
nisam mislio o čekanju.

Usečen u odsutnost
komadao sam se
iščekivajući te.

Izmenilo me čekanje.
Isušilo me praznoverje.

Raspamećen lutam i
ove ti prazne stihove
ostavljam na trulištu.

Čekao sam.

Više te ne čekam.

Pisma za nju (7) (Pismo bez naslova)

Postoje trenutci kada bih najradije spalio sve stihove napisane tebi. Ali odustanem. Oni su jedini dokaz da sam i ja nekada imao dusu i znao da volim.

I kao što kaže Dino "nije to zub,to mnogo jače zaboli.."
ako mi iščupaš ovo srce drugo mi izrasti neće...I pitam se, pitam se stalno moze li ljubav bez boli? Moze li sreca bez suza?
Ne razumem, zasto postoje ona "zbogom" na mestima gde "volim te" pripada...
I onda dodje noc...Noc. Tisina. Kapljica suze. Vrisak. Bol. Toliko mnogo , a tako malo , samo zbog jedne uspomene, a vredne kao milioni drugih...

I znas, baš sam voleo te duge i romantične  šetnje po kiši, tokom kojih sam se i sam pretvarao u kapljice koje su ti gasile žar na rumenim usnama...
I secam se onog dana kad smo pokisli,i one sobe i kako je napolju grmelo...Bili smo sami i jedinstveni, daleko od drugih, prepušteni osećajima. Samo je nebo taj dan slušalo šta smo pričali

I sad kad me vreme pretvara u sećanje,.
hoćeš li pustiti jednu suzu za mene,
ja bih sva mora isplakao za tebe,
Znam da nisam bio Bog zna sta ali...
Iako volim te najviše i zauvek čuvam te dve reči krive,
neka me umire visine,ne bojim se više hodanja po tim stazama od kiše,
nestajem i možda ti se čini da sve na svoje mesto dolazi,
ali ti ne mozes da biras,vec tvoje srce to radi,kao što je moje uvek biralo tvoje...iznova i iznova...

Pisma za nju (6) (Ako nisi znala)

Ti si svaka moja suza, i svaki moj treptaj.
Ti si svaki moj pad, i moj svaki supeh.
Ti si moje leto.
 i moja si zima.
Proleće.
I jesen.
Ti si svako godišnje doba, a opet, jedino koje imam.
Ti si svaka moja želja.
Ti si svaki moj uzdah.
Svaki zamišljeni pogled.
Ti si svaka moja neprospavana noć.
I svaka zora koja je pred mojim očima ikad svanula.
Ti si svaki moj osmeh.
Ti si moj unutrašnji nemir.
I ti si moj spokoj.
Moja nada.
Moje oklevanje.
Moje juče.
Moje danas.
Moje sutra.
Ti si moje "nije mi ništa".
Ti si svaka pesma koju pevušim,
 i svaka reč koju napišem.
Ti si svaka glupost koju uradim... jer nemam dovoljno snage,da uradim tu najveću glupost.
Ti si svaki moj treptaj.
Svaki duboki udah i izdah.
Ti si svako pitanje, i svaki odgovor.
Ti si, eto, sve moje, u svemu...
A, opet nešto, što moje nije,
što ne pripada meni.

Pisma za nju (5) (Kraj)

AKO PITA ZA MENE

Ako pita za mene
A znam da neće

Reci da je kod mene sve po starom
Da se dobro držim
I da se zadnje godine na meni ne primete
Da ponekad pijem i pravim gluposti
I da me još uvek zanimaju žene.

Ako pita za mene

Samo joj nemoj reći da sam umro
Da više ne jedem i ne dišem
I da svoje trule kosti svake noći
Nudim psima kraj reke
Ni ti to ne bi znao da ne moraš.

Ako pita za mene
Smisli nešto slaži

Reci da imam stotine planova
Da su neki dobri
I da svakoga časa može da mi krene
Ili još bolje...
Reci da sam srećan
Da nikada srećniji nisam bio
I da joj ime nikad ne pomenem.

Ako pita za mene
A znam da neće.

Pisma za nju (4) (Crne Rupe)

Posmatrao sam ga.
Pričao je sam sa sobom,sedevši na kartonskoj kutiji ogrnut novinama.
Posmatrao je razbijeno svetlo ulične rasvete razočarano,tužnim gotovo psećim pogledom željnim toplote sunca i svetla... ali sve što ima u ovom trenutku je hladnoća,mrak i onaj glas unutra koji stalno ponavlja......posle mraka,ponovo će svanuti...
Znao je da hoce...mora da svane,i ona mora da se vrati.

Nikada te nisam voleo više nego što te volim upravo ove sekunde, i nikada te necu voleti manje nego što te volim upravo sada.

Znaš li šta se dešava sa papagajima kada se odvoje od svog para?

Prvog dana prestaju da pevaju, drugog da jedu, a kasnije treceg, cetvrtog dana umiru od tuge.

Znaš li zašto?

Zato što su rodjeni da budu zajedno.

Posmatrao sam ga idalje,jos uvek je pricao sam sa sobom,a hiljade napovezanih misli izletalo je iz te crne rupe u mojoj glavi...
Znas, u crnim rupama mogu da hodam po snegu, a da ne ostavljam tragove.
Mogu da se držim za ruke sa tobom Da pravim vence od cveća.
Da slušam Rock n' Roll na nekom drndavom radiju.
Tamo ima koliko hoćeš sunca i detelina sa 4 lista.
Šarenih haljina i osmeha.
A da ne pričamo o tome koliko je tamo lako zaljubiti se.
I kako da ne bude bezveze kad se probudiš??

Iza Prostora i Vremena

Koliko još do sledeće varnice sreće,pitanje večno,
dal' je grešno smešno il' smešno koliko je grešno,
pa zlo nosi osmeh od uva do uva,
čak se i Kerber kezi dok vrata Hada čuva,
a ti....
Nikad nećeš pronaći kremen onako jak kao u našem početku,
a ipak ćeš me gledati kao namešeno zlo,kao grešku,
i pratićeš stalno moju senku od stanice do stanice...
i trazices me opet al' biće slabe varnice,
kiše će oprati sav smrad sumpora i kad padneš umorna,
u magli sutona videćeš lik i krenućeš prema njemu...
Ne,ne dodiruj me jer stvari ponovo mogu da se pokrenu,
i šta onda?
Seti se tvoje definicije mene.
To neće izbrisati ni kiša
ni korozija koja vremenom dodje,
al' sve što dodje- prodje,sve što daš- vrati se,
i kad ti se vrati,kad budeš ništa nekom ko ti je sve,
tad ćeš znati i sanjaćeš iste sne,
Možda nećeš moći spavati,pa ćeš lutati kao i ja,sa vrha do dna.
Jednog dana srešćemo se negde na sred staze proklete,kao iz sna
nosićemo iste poglede bez posvete,
iste osmehe i lica sa malo srama,
al' stvari ostaju iste znaj,
ja zauvek biću lutalica pesnik a ti dama,
Naša priča nema kraj.