Iza Prostora i Vremena

Koliko još do sledeće varnice sreće,pitanje večno,
dal' je grešno smešno il' smešno koliko je grešno,
pa zlo nosi osmeh od uva do uva,
čak se i Kerber kezi dok vrata Hada čuva,
a ti....
Nikad nećeš pronaći kremen onako jak kao u našem početku,
a ipak ćeš me gledati kao namešeno zlo,kao grešku,
i pratićeš stalno moju senku od stanice do stanice...
i trazices me opet al' biće slabe varnice,
kiše će oprati sav smrad sumpora i kad padneš umorna,
u magli sutona videćeš lik i krenućeš prema njemu...
Ne,ne dodiruj me jer stvari ponovo mogu da se pokrenu,
i šta onda?
Seti se tvoje definicije mene.
To neće izbrisati ni kiša
ni korozija koja vremenom dodje,
al' sve što dodje- prodje,sve što daš- vrati se,
i kad ti se vrati,kad budeš ništa nekom ko ti je sve,
tad ćeš znati i sanjaćeš iste sne,
Možda nećeš moći spavati,pa ćeš lutati kao i ja,sa vrha do dna.
Jednog dana srešćemo se negde na sred staze proklete,kao iz sna
nosićemo iste poglede bez posvete,
iste osmehe i lica sa malo srama,
al' stvari ostaju iste znaj,
ja zauvek biću lutalica pesnik a ti dama,
Naša priča nema kraj.