Pisma za nju (4) (Crne Rupe)

Posmatrao sam ga.
Pričao je sam sa sobom,sedevši na kartonskoj kutiji ogrnut novinama.
Posmatrao je razbijeno svetlo ulične rasvete razočarano,tužnim gotovo psećim pogledom željnim toplote sunca i svetla... ali sve što ima u ovom trenutku je hladnoća,mrak i onaj glas unutra koji stalno ponavlja......posle mraka,ponovo će svanuti...
Znao je da hoce...mora da svane,i ona mora da se vrati.

Nikada te nisam voleo više nego što te volim upravo ove sekunde, i nikada te necu voleti manje nego što te volim upravo sada.

Znaš li šta se dešava sa papagajima kada se odvoje od svog para?

Prvog dana prestaju da pevaju, drugog da jedu, a kasnije treceg, cetvrtog dana umiru od tuge.

Znaš li zašto?

Zato što su rodjeni da budu zajedno.

Posmatrao sam ga idalje,jos uvek je pricao sam sa sobom,a hiljade napovezanih misli izletalo je iz te crne rupe u mojoj glavi...
Znas, u crnim rupama mogu da hodam po snegu, a da ne ostavljam tragove.
Mogu da se držim za ruke sa tobom Da pravim vence od cveća.
Da slušam Rock n' Roll na nekom drndavom radiju.
Tamo ima koliko hoćeš sunca i detelina sa 4 lista.
Šarenih haljina i osmeha.
A da ne pričamo o tome koliko je tamo lako zaljubiti se.
I kako da ne bude bezveze kad se probudiš??