Pisma za nju (3) (Nasmej se,sve ce biti u redu.)

Ti. Da, ti. Ovo tebi pišem.

Znam da ovo citaš. I želim da znaš da ovo pišem samo zbog tebe. Niko drugi nece razumeti. Niko drugi ne zna. Oni misle da je ovo za njih. Ali nije. Pišem ovo samo za tebe.

Želim da znaš da je život…težak. Svaki dan može biti mucan. Može biti mucno ustati ujutru. Izvuci samu sebe iz kreveta. Montirati na sebe taj osmeh. Ali želim da znaš da je upravo taj smeh ono što me ponekad pokrece. Trebaš znati da si ti, cak i u tim lošim danima , izuzetna. Jesi.

Trebala bi biti srecna. Jer ti zaslužujes da budeš srecna...

Znam da vreme možda nije savršeno. Možda ceš morati okrenuti ledja vetru i osetiti kako te hladnoca pecka po nosu. Medutim, znaj da ti to bar možeš osetiti. Barem možeš uživati u toplim zracima sunca na svom licu. Ili u hladnom januarskom vetru koji te ueda za obraze. Znaš li šta to znaci?

Da si živa! Ne brini,sve ce biti u redu.

Nismo se tražili, samo smo se našli, a sada tako nadjeni, kao da se opet tražimo... Možda je to smisao ljubavi, lepota neizvesnosti, čekanje na nedočekano, nadanje u beznadju. Grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljupca, tražiti se u mislima i spoznaja da smo tu negde: tako blizu, a tako daleko...