Pisma za nju (2) (Prokleta stvarnost)

Sanjao sam te sinoc. Ponovo. Bila si stvarna, bila si tu. Sa mnom. I bili smo srecni, onako, kao nekada... Kao kada smo bili jedno... 'Jedna duša, a dva tela', znali su cesto da kažu za nas. Ali, više nema ni tebe, ni ovakvih komentara, više nema nicega. Ostali su samo sažaljivi pogledi istih tih ljudi, kada sam prodjem ulicom. I uvek podignem visoko glavu dajuci im do znanja da sam dobro, da sam te zaboravio i krenuo dalje. A ustvari bi te krajickom oka tražio iza svakog coška. I cudno, ali iza nijednog te nije bilo. Samo sam ja znao na koliko se komadica tada parala moja duša i koliko bola bih osecao tada, ali sam cutao. Jer, tako sam navikao. I nije to bilo najteže. To vec nekako i preživim. Najteže je kada te sanjam, kao sada, i tada si stvarana, ali kada se probudim ,tebe nema... I opet se mirim sa stvarnošcu, po ko zna koji put. I osecam neizmernu bol, osecam kako se srce deli na više delova, a u svakom delu si ti, i danima pokušavam da ga sastavim. Ali bezuspešno. Ipak je ono naviklo na tebe, a sada ce mu dugo trebati da se odvikne. I zato ne volim da te sanjam, jer pomislim da si opet tu, da si se vratila, da cemo opet biti srecni, kao nekada, ali stvarnost me uvek doceka raširenih ruku. Prokleta stvarnost, uvek mi te oduzme!

Pisma za nju (1) (Ostavimo kraj za sam kraj)

"Da pričamo o kraju?"
"Ne, mila, kraj je od onih skitnica kojih se ne možeš otarasiti; dođe sam, nije potrebno pričati o njemu, ne može se odložiti... Zašto bi ga onda prizivali? Ostavimo kraj za sami kraj."
Posljednje sate koje smo proveli zajedno, nije teško opisati sa par reči... Ćutali smo i šetali, ali ono što se dešavalo u našim mislima... Za to je potrebno more reči.

Bus je čekao, poljubio sam joj ruku, usne i čelo...
"Rekao sam ti: kraj će sam doći.''
"Zar ni sada nećeš ništa reći o kraju?"
"Hoću. Moram. Najlepše kod kraja je to što donosi novi početak, kao zalazak sunca: da bi izašlo, mora da zađe. U tome je lepota i smisao; samo treba gledati tim očima i slušati na taj način."
Otišla je. Znao sam da je to zaista bio kraj, da je njen početak u rukama nekog drugog. Znala je to i ona, ali smo odglumili tu scenu zajedno, kao i sve što smo radili zajedno tih dana.
"Budi sretan." su zadnje reči koje mi je rekla, ali mi nije objasnila kako... Izgleda da je meni prepustila da pronađem način, ali u toj potrazi sam izgubio sebe...
I evo sad čekam...čekam da je ponovo kao slučajno sretnem...jer jednom su rekli.
"Sreca se ne čeka,sreca se sreće"
I dok u njenom srcu postoji trunka necega sto idalje svetli samo za mene ja ću se boriti da njen um posluš njeno srce...Jer Malena ostavimo kraj za neki drugi put,za sam kraj.

Cutim,jer znam da znas.

Znas da mrzim patetiku, ali veceras me lome emocije. Najgore je kada volim, ali ne znam da li volis me. Ma bicu ja dobro, samo ne veceras. Veceras je posebno veče, kada i pored toga sto mi prolaziš kroz misli, pisem o tebi, tj. prenosim misli na ovaj papir... 

Kažu da za ljubav u koju verujes uvek postoji sacuvana još jedna sansa. Znaj da, JA VERUJEM!
I tako...cesto sam sanjao jedan te isti san,kao ti i ja,i sve ostalo je bilo nebitno jer dovoljjno je bilo da smo tu ti i ja...Pa cak i najgori kosmar bi bio ublazen time da samo tu TI I JA!
Ali vratimo se na san...setam i ti me vodis negde.
Gde?
E vidis to nikada nisam saznao,i mnogo puta sam pokusavao da dosanjam san,samo da vidim kuda me vodis,i shvatio sam...
Nebitno je kuda!
Voleo bih da jednoga dana zajedno odsanjamo taj san,mozda i saznamo kuda vodu ta siroka,dugacka ulica.
Sad znam gde sam pogresio,nije trebalo da te ostavljam samu,nije trebalo da te ostavljam ni sekunde.Izgubila si se Malena,i sada lutas po mraku,sama,izgubljena,uplasena.
Ali staza te tako blizu Maleno moje,samo par koraka u desno ili levo i tu si,vidis svetlo,tu sam cekam te...nisam te ostavio shvatas.
Uzecu te ponovo za rucice,zagrliti te i zavrteti u zagrljaju,onako kako najvise volis.Poljubicu te ponovo,onako nezno kao prvog puta,onako kako najvise volis.Drzacu te ponovo za ruku,onako da nam se prsti savrseno uklope...onako kako najvise volis.
I nikada te vise necu pustiti,cuvacu te i paziti dok ti krila ponovo ne izrastu i krenes ka povrsini,pa onda dalje skroz do kraja,do vrha svemira jer tu i pripadas Maleno.
Smejaces se i bices srecna ponovo,a bicu i ja,jer tvoja sreca je i moja...i bices najbolja.Ma bices i bolja od toga,bices ono sto jesi....BICES POBEDNIK.
Znaš kako kazu - onima kojima su ruke uvijek hladne, te osobe su samouverene, retke, tvrdoglave i jednom kad uđu u srce tesko je resiti ih se.
Jer zivot nije savrsen, ali ima savrsene trenutke i onaj ko je rekao da sto lose krene lose se i zavrsava ocigledno nije ni pokusao da izrezira drugaciji kraj.
Ja znam da tvoje ruke samo meni pripadaju ma ko da ih drzi,i da tvoje srce meni pripada ma ko da u njega progviri.I tvoje misli samo meni pripadaju ma ko u njih da zaluta.i da ti samo meni pripadas ma cijom da se zoves.
I znam...Volecu te do duboke starosti. Do senilnosti. A kad te tako senilan  zaboravim, upoznat cemo se opet. Pa cu te opet zavoleti.
A znas, isti smo ti nas dvoje. Isti ponos, isti inat, isti karakter. Zbog toga i ne mogu da te pustim da odes. Pa isti smo, dodjavola !

STA BIH VOLEO? Šta bih voleo? Voleo bih da se vozimo tramvajem i onda nestane struje i mrak je i ne može da se izađe i ljudi se plaše mraka i preturaju po džepovima i traže upaljače šibice a nas baš briga mi se ljubimo. Voleo bih da je zora i grad je prazan nikog sem nas i jedino se čuju naši koraci. Voleo bih da se kao brijem i onda ti odnekud naiđeš i poljubim te i ostavim ti belu bradu od pene baš si smešna sa tom bradom. Voleo bih da ležimo i slušamo muziku i to je sve. Voleo bih da putujemo na primer vozom i napolju magla ili sneg a pored tebe toplo i kako se uspavljujemo više nismo sigurni gde smo ni kuda idemo i to je sada manje važno. Voleo bih da sam spavao i sad ležim budan ne otvaram oči a znam da si tu tiho jedeš jabuku. Voleo bih da jedemo pečen hleb ili keks i to je bučno pri svakom zalogaju smejemo se jedno drugom očima jer su nam usta puna. Voleo bih da ne mogu da zaspim i onda ti malo kradem ćebe a ti da se utopliš priljubljuješ se uz mene. Voleo bih da ti napravim jednu malu pticu od papira a ti mi je posle mnogo godina pokažeš i pitaš me da li se sećam? Voleo bih da zajedno gajimo biljku i da krijući jedno od drugog pričamo sa njom. Voleo bih da sedimo na obali i da kad odemo u pesku ostanu otisci naših guzica. Voleo bih da sam negde miran i odsutan i da najednom negde osetim tvoje usne. Voleo bih da ti tiho govorim na uvo tako o tome šta bih voleo. Voleo bih da manje pričam u sebi jer kad pričam u sebi pričam o tebi a mnogo pričam. Voleo bih da zatvorim teglu ili bocu najjače što mogu i ti onda tražiš da ti otvorim. Voleo bih da hodamo i načas je staza uža i tih par trenutaka koračam iza tebe i udišem tvoj miris. Voleo bih da pijemo nešto toplo i gledamo se preko šolja i kroz paru u oči. Voleo bih da vodimo ljubav i posle premoreni brzo zaspemo i oboje sanjamo isti san kao mi vodimo ljubav. Voleo bih da je ovo poslednji put kako ti govorim o tome šta bih voleo jer kažu, što se kaže neće biti

..........kako je moguce da tvoj lik postaje moje lice?....iza kulisa su razbacani svi rekviziti mog života, a zavesa je odavno spuštena............neko je pogasio sva svetla i zakljucao vrata....ostao sam jedini lik na sceni gde sam hteo odigrati poslednji cin svoje bedne predstave zvane - život..........i otvaram usta bez glasa, i gledam u ruke svoje koje ne vidim............verovatno ovde i nije bilo nikoga, i verovatno i nisam nigde........samo sam svoj odraz koji imitira tvoje lice....i ceka da mu neko kaže: ipak te sanjam, i želim........a ti si kao duh....nestaješ....odlaziš....a nisi ni bila tu...

.........ako sanjam, postojim....ako želim, trajem.......ako placem, živ sam.......ako mislim, jak sam............ako letim, ptica sam.......ako padam, covek sam.............ako se budim, vracam se........ako volim, u strahu sam...........ako krenem, otišao sam............ako otvorim oci, vidim te.............ako zatvorim oci, opet si tu............ako umrem, nemoj plakati.......cekam te...............................

........ako te poželim, raduj se....ako te sanjam, uskoci u moj san..........ako mislim na tebe, zastani, zatvori oci........ako te grlim svojom usnulom dušom, probudi se.....dodi......ne ostavljaj me da ležim sam na ovom ostrom kamenju.......ako te zovem, okreni se....možda sam iza tebe...........