Cutim,jer znam da znas.

Znas da mrzim patetiku, ali veceras me lome emocije. Najgore je kada volim, ali ne znam da li volis me. Ma bicu ja dobro, samo ne veceras. Veceras je posebno veče, kada i pored toga sto mi prolaziš kroz misli, pisem o tebi, tj. prenosim misli na ovaj papir... 

Kažu da za ljubav u koju verujes uvek postoji sacuvana još jedna sansa. Znaj da, JA VERUJEM!
I tako...cesto sam sanjao jedan te isti san,kao ti i ja,i sve ostalo je bilo nebitno jer dovoljjno je bilo da smo tu ti i ja...Pa cak i najgori kosmar bi bio ublazen time da samo tu TI I JA!
Ali vratimo se na san...setam i ti me vodis negde.
Gde?
E vidis to nikada nisam saznao,i mnogo puta sam pokusavao da dosanjam san,samo da vidim kuda me vodis,i shvatio sam...
Nebitno je kuda!
Voleo bih da jednoga dana zajedno odsanjamo taj san,mozda i saznamo kuda vodu ta siroka,dugacka ulica.
Sad znam gde sam pogresio,nije trebalo da te ostavljam samu,nije trebalo da te ostavljam ni sekunde.Izgubila si se Malena,i sada lutas po mraku,sama,izgubljena,uplasena.
Ali staza te tako blizu Maleno moje,samo par koraka u desno ili levo i tu si,vidis svetlo,tu sam cekam te...nisam te ostavio shvatas.
Uzecu te ponovo za rucice,zagrliti te i zavrteti u zagrljaju,onako kako najvise volis.Poljubicu te ponovo,onako nezno kao prvog puta,onako kako najvise volis.Drzacu te ponovo za ruku,onako da nam se prsti savrseno uklope...onako kako najvise volis.
I nikada te vise necu pustiti,cuvacu te i paziti dok ti krila ponovo ne izrastu i krenes ka povrsini,pa onda dalje skroz do kraja,do vrha svemira jer tu i pripadas Maleno.
Smejaces se i bices srecna ponovo,a bicu i ja,jer tvoja sreca je i moja...i bices najbolja.Ma bices i bolja od toga,bices ono sto jesi....BICES POBEDNIK.
Znaš kako kazu - onima kojima su ruke uvijek hladne, te osobe su samouverene, retke, tvrdoglave i jednom kad uđu u srce tesko je resiti ih se.
Jer zivot nije savrsen, ali ima savrsene trenutke i onaj ko je rekao da sto lose krene lose se i zavrsava ocigledno nije ni pokusao da izrezira drugaciji kraj.
Ja znam da tvoje ruke samo meni pripadaju ma ko da ih drzi,i da tvoje srce meni pripada ma ko da u njega progviri.I tvoje misli samo meni pripadaju ma ko u njih da zaluta.i da ti samo meni pripadas ma cijom da se zoves.
I znam...Volecu te do duboke starosti. Do senilnosti. A kad te tako senilan  zaboravim, upoznat cemo se opet. Pa cu te opet zavoleti.
A znas, isti smo ti nas dvoje. Isti ponos, isti inat, isti karakter. Zbog toga i ne mogu da te pustim da odes. Pa isti smo, dodjavola !