..........kako je moguce da tvoj lik postaje moje lice?....iza kulisa su razbacani svi rekviziti mog života, a zavesa je odavno spuštena............neko je pogasio sva svetla i zakljucao vrata....ostao sam jedini lik na sceni gde sam hteo odigrati poslednji cin svoje bedne predstave zvane - život..........i otvaram usta bez glasa, i gledam u ruke svoje koje ne vidim............verovatno ovde i nije bilo nikoga, i verovatno i nisam nigde........samo sam svoj odraz koji imitira tvoje lice....i ceka da mu neko kaže: ipak te sanjam, i želim........a ti si kao duh....nestaješ....odlaziš....a nisi ni bila tu...

.........ako sanjam, postojim....ako želim, trajem.......ako placem, živ sam.......ako mislim, jak sam............ako letim, ptica sam.......ako padam, covek sam.............ako se budim, vracam se........ako volim, u strahu sam...........ako krenem, otišao sam............ako otvorim oci, vidim te.............ako zatvorim oci, opet si tu............ako umrem, nemoj plakati.......cekam te...............................

........ako te poželim, raduj se....ako te sanjam, uskoci u moj san..........ako mislim na tebe, zastani, zatvori oci........ako te grlim svojom usnulom dušom, probudi se.....dodi......ne ostavljaj me da ležim sam na ovom ostrom kamenju.......ako te zovem, okreni se....možda sam iza tebe...........